Познато је да се пре десет година наша земља отворила према свету што је довело до прилива страних инвестиција и, наравно, конкуренције. Наше фирме, у борби за преживљавање деведесетих година, објективно, нису могле направити акумулацију капитала са којом би самостално могли да се носе са страном конкуренцијом која је, осим са више знања и средстава, располагала и са далеко већим капиталом. Управо због тога, сва наша предузећа која су желела да остану у тржишној утакмици, морала су да се задужују код банака које су у међувремену остале, практично, искључиво у рукама странаца, и то по веома неповољним условима. Познато је да су услови задуживања у нашој земљи били и остали најнеповољнији у целом региону, а да и не говоримо о условима на развијеном и стабилном европском тржишту.
Са друге стране, монетарна политика коју је водила наша држава одавала је утисак стабилности и предвидљивости при чему се гласови који су говорили да курс динара није реалан нису довољно чули, а сталан раст вредности некретнина и бизниса је држао у уверењу све оне који су се задуживали да је новац који позајмљују, без обзира на неповољне услове и високе камате – јефтин.
Изненадни (не)очекивани долазак светске економске кризе проузроковао је да на површину испливају све наше заблуде и проблеми. Доказ да је наша домаћа, аутохтона, криза заправо, много гора и проблематичнија од било какве увезене, јесте тај да је једино у нашој земљи у последњих две године курс домаће валуте пао за преко 30%. Ово је довело до огромних губитака све оне који су се претходно задуживали у страним валутама (а то је, практично, било једино могуће задуживање у нашој земљи). Многе фирме које нису могле више да обезбеде гаранције за ново задуживање су пропале, а оне фирме које су то могле, значајно су увећале своја задужења код банака и тиме дошле у ситуацију да, практично, све што зараде дају банкама и скупој, незајажљивој држави која, немајући других решења, своје обавезе пребацује на леђа презадужене привреде која све више тоне у дужничко ропство.
Данас су успешне фирме у Србији оне које успевају да сервисирају обавезе према банкама, држави, добављачима и запосленима, али зато за развој немају нимало простора и отуда нема ни нових радних места. Са друге стране, све је више оних који то нису у стању, па се не треба ни чудити што се тренд пропадања фирми и губитака радних места не зауставља.
Ако се питамо ко је највише осетио кризу, неће нам требати много да закључимо да су то управо ситни предузетници и мала предузећа која, по правилу, располажу са малим капиталом и малим способностима задуживања, па нису ни могли да пронађу начина да „премосте“ кризу. Са друге стране пропадају и велика предузећа и системи и тешко подносе кризу управо из супротних разлога: њима су кредити били пуно доступнији па су се и презадужили. Удар курсних разлика и драстичног повећања банкарских ануитета, уз све слабости које по својој природи носе велики системи у условима кризе, довео је до пропасти и озбиљне, велике фирме. У сваком случају, заједнички именитељ невоља и једних и других јесу: банке.
ЗРЕПОК је окупио најуспешније пословне људе Зрењанина водећи рачуна да то буду људи који су дуго присутни и доказани у свом послу. Међутим, то што су у ЗРЕПОК-у окупљени најуспешнији и најискуснији пословни људи и њихове фирме, не значи да се они не суочавају са проблемима који муче целокупну привреду наше земље - напротив. Стање задужености фирми чланица ЗРЕПОК-а се разликује од фирме до фирме у зависности од делатности и обима пословања, а детаљни и прецизни подаци о нашој задужености су јавно доступни широкој јавности обзиром да су све фирме ЗРЕПОК-а (разврстана као средња и велика предузећа) законски обвезници ревизорских извештаја и њиховог јавног објављивања, па сви они које то детаљно интересује веома лако могу сазнати све што их занима о нашем пословању.
Генерално, у једној реченици, ситуација у нашим фирмама прати општи тренд у нашој држави, али чланови ЗРЕПОК-а и јесу успешне фирме управо, између осталог, и због тога што своје обавезе према кредиторима уредно измирују и што проналазе начина да остваре меру и равнотежу између властитих могућности и жеље за јачањем и развојем свог пословања.
У Зрењанину, 04.11.2010. године, Драган Видаковић