Фирме окупљене у ,,Зрењанинском пословном кругу" (ЗРЕПОК) оствариле су у прошлој години добре резултате, бележећи укупан раст прихода, али процењују да ће ова 2016. година за привреду бити тешка. - Приходи становништва се смањују јер су ниже плате и пензије, и то се - мада са одложеним дејством - сада одразило и на пословање наших фирми, смањује се промет, како показују подаци за првих пет месеци ове године - рекао је Стева Кочалка, председник ЗРЕПОК-а, на прошлонедењном састанку са новинарима, какав ово удружење привредника повремено организује као вид размене података, али и идеја.
Стева Кочалка је такође истакао да се све више уочава разлика у томе како се живи и ради у привредним и политичким центрима какви су Београд и Нови Сад, за разлику од ситуације у другим градовима и у унутрашњости земље. - Од пет динара које легну на рачун привредних субјеката, четири иду фирмама које су у Београду и Новом Саду - предочио је Кочалка.
У разговору са новинарима, чланови ЗРЕПОК-а су закњучили да ниједан од развојних приоритета за Град Зрењанин које је ово удружење привредника дефинисало и предложило пре четири године - није остварен, а ни комуникација са градоначелником и локалном администрацијом није довољно добра. - Тражили смо да се формира привредни савет као саветодавно тело за Град Зрењанин, како би наше знање и искуство користило целој заједници, и како би се, заједничким настојањем, побољшала клима у Зрењанину и региону, али до тога никада није дошло, нисмо успели да се политичарима наметнемо као партнер у решавању проблема - рекао је Кочалка, додајући да је крајем прошле године основан Стратешки савет за развој, али је онда уследила предизборна кампања и рад Савета је замро, а Драган Видаковић (,,Импел") процењује да је оснивање тог савета било само ,,про-форме".
-Политици нудимо наше знање, искуство, добре намере. Политичка етика која сад добија гласове на изборима нема разумевање ни жеље за тим. За четири године, ниједном нисмо успели да се састанемо са Гораном Кнежевићем, који је, без сумње, овде најјача, најутицајнија политичка фигура, те би за Град највише могао да уради - рекао је Видаковић.
С друге стране, јединствени закључак и порука чланова ЗРЕПОК-а јесте да би од највећег значаја за развој Зрењанина била изградња доброг пута према Београду и Новом Саду, изградња обилазнице, као и брзе пруге према Београду. Истовремено, Зрењанин треба да искористи то што има информатички факултет, те да се профилише као добро место за пословање и развој ИТ компанија.
- Хиљаду софтверских инжењера за развој града више значи него 5.000 запослених у ,,Дракслмајер", иако нема сумње да је ,,Дракслмајер" веома значајан послодавац. Али, да бисмо такве инжењере задржали или довели у Зрењанин, морамо имати добру путну мрежу - приметио је Драган Видаковић.
У разговору је покренуто и питање субвенција које држава даје инвеститорима. - Давати новац ,,на руке" инвеститорима није добро, а мислим да нико из ЗРЕПОК-а тако нешто није добио. Али, за привреду и привредно инвестирање јесте значајно и подстицајно, одобравање различитих повластица. Међутим, ми се суочавамо са чињеницом да хоће порески да оптерете и добит коју желимо да уложимо у даљи развој фирме - рекао је Драгољуб Бјелоглав (,,ББ компани").
Изричито против опорезивања добити која се реинвестира ја и Борислав Умићевић (,,Ум-инг"), како је рекао:,,Тога нема нигде у свету". Зрењанински привредници зато су се сложили да би благовремена мера за привредни живот био смањење поореза на рад на примерених 40 одсто.
ПЛОДОВИ САРАДЊЕ
Иако нису задовољни сарадњом оствареном са сфером политике, чланови ЗРЕПОК-а издвојили су неколико пројеката које су Зрењанинци добили управо захваљујући иницијативи овог удружења. То је прихватање кружних раскрсница у регулацији саобраћаја, сарадња са Факултетом ,,Михајло Пупин" која је помогла да ова високошколска установа буде видљивија и пожељнија за студенте, али и нове руске локомотиве које је Душан Шијан издејствовао за банатске пруге.
БУДИМИР ЈОВАНОВИЋ: ПРОГРАМЕРИ ЋЕ ПОВУЋИ НАПРЕД
- Из разговора са деканом нашег факултета ,,Михајло Пупин" знам да их стално посећују софтверске компаније у потрази за ИТ кадровима, а Факултет већ неколико година уписује 120 студената на софтверско инжењерство. Зато треба да урадимо све да их буде 240. Факултет има простор, треба им 5-6 предавача - политика, привреда, заједница, сви заједно морамо учинити све, и то брзо, да Зрењанин постане седиште софтверског инжењеринга.
ИЗВОР: ЛИСТ ЗРЕЊАНИН, 10.06.2016.