01. Марта 2012. године, у малој сали Градске управе скупштине града Панчево одржан је округли сто под називом ”Утицај реформе прописа на локалном нивоу на привредни развој - очекивања и искуства”. Том приликом представљена је и публикација „50 Питања и одговора“ о условима пословања у Панчеву. Организатор скупа, Агенција за економски развој града Панчева, позвала је „ЗРЕПОК“-а да узме учешће на трибини као пример добре праксе и изнесе своја искуства у погледу напора за унапређење пословног амбијента у локалној заједници.
Делегацију „ЗРЕПОК“-а су чинили председник Драган Видаковић, Секретар Удружења Изабела Киш и Лазар Ерне, спољни сарадник, ангажован као вођа пројекта „ЗРЕЊАНИНСКА СИВА КЊИГА“ у првом издању. У име „ЗРЕПОК“-а, скупу се обратио председник који је, најрпре, искористио прилику да све присутне упозна са радом и резултатима „ЗРЕПОК“-а, а потом је и изнео искуства „ЗРЕПОК“-а у погледу реализације самог пројекта.
На тему Праћење и анализа ефеката прописа – је говорила Мирјана Прокопијевић из Канцеларије Републике Србије за регулаторну реформу и анализу ефеката прописа, док је Милан Симић представник „Националне алијансе за локални економски развој“ промовисао пројекат Сиве књиге на локалу који се спроводи у пет општина/градова у Јужној Србији (Ниш, Лесковац, Гаџин Хан, Дољевац и Мерошина).
На трибини су говорили и представници ВИП фонда, Регионалног центра за друштвено-економски развој Баната као и Градски већници града Панчева.
Позив упућен „ЗРЕПОК“-у од стране “Агенције за економски развој града Панчева“ да представи „Зрењанинску сиву књигу“ доказује да је пројекат наишао на велику пажњу не само јавности у Зрењанину већ и шире и да су и друге организације увиделе да локална издања „Сиве књиге“ могу бити користан алат за ефикасан дијалог између јавних институција и приватног сектора и веома добар начин да се конкретно допринесе побољшању привредног и пословног амбијента у самом граду.
Након округлог стола, организатори су приредили пригодан коктел на којем су учесници имали прилике да се у неформалном разговору ближе упознају и размене контакте.
Општи утисак је да је „ЗРЕПОК“ наишао на веома добар пријем, те да пример „ЗРЕПОК“-а може послужити као добар узор за многе друге средине у нашој земљи у погледу организовања одговорних пословних људи и њиховог давања конкретног доприноса својој заједници.