У Културном центру Зрењанина је одржан „Речник градских дилема“, догађај специфичног формата који се бави питањима битним за град. Архитекте, активисти, уметници, историчари уметности, предузетници и представници локалне самоуправе састављали су „Речник градских дилема“ кроз петоминутна излагања, у којима су дефинисали један, за њих битан, појам града данашњице или сутрашњице, стварајући тиме својеврстан колаж професионалних размишљања и личних ставова о граду и његовом могућем развоју. Представник ЗРЕПОК-а на овом скупу био је оснивач Удружења Милоје Тодоровић, архитекта и власник предузећа за пројектовање и инжењеринг „Еуродомус“.
„КО ГРАДИ ГРАД?“ је серија отворених разговора о темама значајним за развој градова на простору бивше Југославије. Жеља организатора ових разговора је да подстакну шири дијалог о стању, смеру и учесницима урбаног развоја у градовима у Србији и региону. Они тврде да упркос несвакидашњем физичком преображају који су градови у региону доживели током протекле две деценије, озбиљнији дијалог између представника градских власти, грађевинских инвеститора, стручњака из области урбанистичког развоја и самих грађана углавном изостаје, а сам процес развоја града се најчешће одвија по логици тржишних односа, праћених клијентелизмом, диктатом капитала и нејасним позицијама укључених актера. Резултати транзиционих процеса и драматичне доминације ‘прављења профита’ над поштовањем ‘заједничког’ и ‘јавног’ најочигледније се манифестују у просторној димензији друштва - урбанизму и архитектури града, тврде организатори ове акције.
Учесници зрењанинског отвореног разговора на тему „КО ГРАДИ ГРАД?“ су као главне појмове, када је архитектура у нашем граду у питању, навели перспективу, амбијент, минимум заједничких интереса, колективну свест, грађане и природу. Сви су се сложили у томе да се зида без плана и без обзира на то да ли ће се та грађевина уклопити у општи амбијент, а да архитектуру града данас кроје инвеститори који функционишу само и искључиво по принципу профита.
Чули су се и многи предлози. Например, да би требало сачувати „мост на сувом“ и користити га као туристичку атракцију, да би град требало да откупи од Војске Србије све објекте у центру и нађе им друштвено корисну намену, да би старе зграде које пропадају требало реновирати и очувати као баштину града, да би требало више површина прилагодити потребама деце, али и да би Зрењанин као град требало да има градског архитекту који би о свему томе водио рачуна.
Многи ученици у овом разговору изразили су своје незадовољство тиме што се људи на важна места постављају на основу своје политичке подобности, а не стручности и што онда добијамо лоша решења, али и то да се са сваком сменом власти мењају и људи који одлучују о архитектури града, а мења се и правац даљег развоја, па имамо разне стилове и још увек није одлучено да ли сачувати стари и специфичан изглед града или од њега направити модеран град.
Градска већница задужена за архитектуру Даница Вулин каже да градска власт заиста треба да има више слуха за архитекте и да неко у ранијим годинама заиста није схватио суштину, те да Зрењанин сада има мост на сувом и транзитни саобраћај кроз град. Она је напоменула и да одлуку о многим урбанистичким и архитектонским питањима и проблемима доносе Републички органи који су једини надлежни и без чије дозволе град не сме да покрене ни једну већу акцију, што свакако отежава и успорава реализацију многих пројеката.
Помоћник градоначелника за пројекте и инвестиције Предраг Станков каже да градска власт има много идеја и зна како би све те проблеме могла да реши, али да у буџету нема довољно новца и да цео процес додатно отежава и недовољна дефинисаност односа приватног и јавног. Према његовом мишљењу град је живи организам који расте и развија се, а велики проблем који спутава развој Зрењанина је сујета. Он каже да у многим државним и јавним предузећима седе људи који су ту постављени по партијској линији, који не раде ништа сем што чекају пензију, док млади образовани и квалитетни људи пуни идеја не могу да добију прилику да се докажу и нешто ураде те одлазе из Зрењанина у веће средине где имају и веће могућности.
Члан ЗРЕПОК-а Милоје Тодоровић је на самом почетку свог излагања рекао да Удружење чији је он члан чине људи који воле Зрењанин, који су одлучили да живе и раде у њему и који за свој циљ имају да од Зрењанина створе град у ком би свако пожелео да живи, те да у складу са тим и опредељују своје акције. Према његовом мишљењу кључни појам у речнику градских дилема треба да буде „грађани“ јер су грађани ти који формирају и граде град било као архитекте, урбанисти, политичари или обични житељи. Тодоровић истиче да је Зрењанин одраз свих нас који у њему живимо и да као што се свако од нас различито облачи тако различито види своју кућу и не обраћа пажњу на то да ли ће се она, када је сазида, уклопити са околином, нити даје пуно простора стручном мишљењу архитекте. Он је рекао да се у Зрењанин доселио пре 32 године и да види разлику у архитектури града у односу на то време, а да је та разлика директна последица економске стагнације. Тодоровић је напоменуо да грађани граде град и да су грађани ти који му дају лице.
Организатори овог округлог стола, Група 484, СТЕАЛТХ.унлимитед и Културни центар РЕX, уз подршку Института за отворено друштво и Фондације Хајнрих Бел, серијом отворених разговора КО ГРАДИ ГРАД? намерава да покаже да се, упркос наглим променама у урбанистичком и просторном развоју, бојажљиво стварају нови односи, проналазе нове стратегије и чине доступним нова оруђа за осмишљавање другачијег изгледа наше урбане будућности, а да их стварају не само стручњаци попут архитеката и урбаниста, већ, и неформалне грађанске иницијативе и активистичке групе у читавом региону.
ЗРЕПОК подржава напоре да се пронађу најбоља архитектонска решења за будући развој Зрењанина, али и да се очувају постојеће грађевине које носе дух прошлих времена, културе и историје народа који у њему живе и зато се и залаже да најкавлитетнији, најобразованији и људи са идејом буду постављени на важне позиције у локалној самоуправи и институцијама које доносе одлуке о томе.