Војислав Мркшић, власник успешне банатске задруге „Мркшићеви салаши“, био је домаћин министру Милану Кркобабићу, Задружном савезу Војводине (ЗСВ) и његовом председнику, господину Радиславу Јованову, представницима медија који су посетили ову задругу као пример добре праксе.
Господин Мркшић се обратио присутнима поносан што се управо у овом месту отвара прва Летња задружна школа са 54 полазника, тим пре што су „Мркшићеви салаши“ одавно препознали потебу инвестирања и запошљавања младог стручног кадра.
- Надам се да ће ово бити значајан историјски тренутак за наше задругарство, а и рурални развој у Србији, један типичан пример као треба радити и како сачувати село - рекао је овај домаћин.
Континуитет раста „Мркшићевих салаша“, основаних у децембру 1992. године је производња здраве хране, свежег меса и њихова дистрибуција у шеснаест малопродајних објеката у Зрењанину, Кикинди, Елемиру, Ковачици, Житишту, Црепаји, Ечки, Мужји, Тителу.
У фебруару 2002. године Задруга „Мркшићеви салаши“ преузела је ЗЗ „Итебеј“ која је запала у тешкоће. На тај начин сачувана и задруга и радна места задругара, а тиме и задругарство. Данас задруга запошљава преко 330 радника, што је од круцијалног значаја за овако мало место.
Основна делатност задруге је ратарска производња са складиштењем житарица. На површини од 2.800 ха пољопривредног земљишта у власништву и око 3.000 ха земљишта од коопераната гаји се сунцокрет, пшеница и кукуруз, културе које најбоље „подносе“ банатски тип земљишта и микроклимат којег одликује сувљи ваздух са доста ветра и распоредом падавина који није идеалан.
Од 1997. у саставу „Мркшићевих салаша“ је бензинска пумпа. Године 2003. почео је са радом погон кланице. Кланица за клање крупне стоке, прерада меса у полутрајне производе постала је мала, па је у изградњи нови објекат површине 8.000 м2 који треба да задовољи капацитете производње. Године 2004. почео је са радом погон пекаре. Данас из овог погона излазе специјалне врсте хлеба од белог и интегралног брашна, основне врсте хлеба и пецива, смрзнута пецива и полупечени производи, печена пецива, слаткиши и сланиши.
Пре једанаест година отворен је први малопродајни објекат за дистрибуцију производа са ознаком овог бренда, а пре шест и МС ресторан са пратећим садржајима - конференцијским салама и смештајем.
- За нас је најбитније да се задржао живот на селу. Најпоноснији смо на број радника које запошљавамо, али исто тако и на број ђака у локалној школи. Српски Итебеј је мало погранично место са 230 ученика у основној школи и од септембра ће уписати два разреда првака. Тако ћемо остварити наш циљ и смисао наших активности, а то је очување живота у нашем месту.
На питање у чему је тајна њиховог успеха, господин Мркшић је дао кратак одговор:
- Боримо се да све што радимо, радимо најбоље што умемо. Како нам је у централној згради, тако нам је и на њиви: ред, рад и дисциплина. Имамо доста младих стручњака, у које смо инвестирали и запослили их, трудећи се да им обезбедимо сигурност, лично и стручно напредовање.
Извор: Портал Топ Србија