Онлајн регистар непореских дажбина обухватио је више од 2.000 непореских дажбина (таксе и накнаде за коришћење јавних добара) са републичког, локалног и покрајинског нивоа и то је досад најсвеобухватнија евиденција обавеза које грађани и привреда имају према држави мимо пореза. Регистар је свечано представљен на завршној конференцији „Пројекта за реформу непореских прихода“, а креирали су га Партнер Солутионс, КПМГ, НАЛЕД и Институт Михајло Пупин, уз подршку УСАИД-а.

Таксе, накнаде и друге дажбине прописане су кроз више од 500 закона и поџаконских аката. Увођење регистра имало би велику практичну корист јер би грађани и привреда на једном месту имали јасан увид шта плаћају, којој институцији и у коју сврху, износе дажбина, бројеве рачуна за уплату и друге корисне информације, а до којих данас тешко долазе. Органи и институције који прописују непореску дажбину би били задужени за иницијални унос и касније измене било ког елемента дажбине, што би обезбедило пуну ажурност регистра, док би Министарство финансија имало контролну функцију.

- Верујем да смо направили добру основу на којој можемо даље да радимо и резултат би требало да буде нови законски оквир у овој области. То значи и велику одговорност Министарства финансија да регистар буде функционалан и добар алат за грађане, привреду и министарство – изјавила је државна секретарка Министарства финансија Славица Савичић.

На скупу је истакнуто да би реформа непореских прихода и успостављање регистра као јавне евиденције могла да се реализује фазно тако што би се у регистру прво нашле све таксе, а потом и остале дажбине. Регистар би функционисао уз поштовање принципа да ниједна непореска дажбина, прописана законом или поџаконским актом, не може да буде наплаћена ако није унета у регистар.

Милица Бисић, директорка корпоративних послова у КПМГ, истакла је да је нетранспарентност непореских дажбина кључни проблем који треба решити, као и питање парафискалних намета. То су дажбине где се за исту услугу, спроведен поступак или радњу наплаћују различити износи или се плаћа дуплирани намет, а чест је случај и да се под називом такса или накнада заправо плаћа порез (парафискал). Рекласификовање, спајање сродних намета или укидање парафискала важан је корак ка успостављању транспаретног система.

- Осим што их је тешко пребројати и није извесно шта све треба да се плати и коме, проблем с непореским наметима је и то што је непознато колико укупно коштају грађане и привреду. Током пројекта смо пописали чак 1.200 дажбина на републичком нивоу за које је у једној години наплаћено око 160 милијарди динара. Иако су таксе најбројније и чине две трећине укупног броја намета на републичком нивоу, највише новца је издвојено за дажбине које су по својој природи порези, чак 62 милијарде, као и за накнаде – 56,5 милијарди - док су таксе биле најмање издашне – рекла је Бисић.

Таксе имају још мањи значај за градове и општине јер у просеку доносе свега 0,2% прихода локалних буџета, а представљају велико административно оптерећење како за грађане и привреду тако и за саме локалне самоуправе. Зато је друго важно постигнуће пројекта израда модела по којем би све локалне самоуправе ускладиле називе такса које наплаћују и груписале их у одговарајуће области. Осим што би лакше управљали наплатом, градови и општине би олакшали живот привредницима, нарочито оним који послују у више општина.

Извор: НАЛЕД

Фотографије: НАЛЕД