Иако је за многе компаније 2021. година била кризна, за лидера у продаји керамичких плочица „Керамику Јовановић” и ћерке фирме то није случај. У години изазова завршен је велики пројекат „Хармонија” (зграда у Обилићевој улици). У децембру је окончана градња савременог логистичког центра у Индустријској зони „Југоисток”, који се простире на 12.000 метара квадратних. У току је припрема за почетак градње стамбно-пословног комплекса у Панчевачкој улици надомак стамбене зграде „Лепа Брена”.
– Све компаније у саставу „Керамике Јовановић” у Србији, као и оне у Северној Македонији и Републици Српској, забележиле су раст прихода и добити. Упркос бројним изазовима, расту инфлације, отежаној набавци појединих роба и репроматеријала, успели смо да превазиђемо потешкоће и реализујемо зацртане циљеве – наводи Будимир Јовановић, власник фирме.
Са успешним привредником, инвеститором и оснивачем Зрењанинског пословног круга (ЗРЕПОК) разговарали смо и о урбанистичкој пракси у нашем граду, утицају великих инвестиција на локалну економију, као и о последицама руско-украјинског рата.
Да ли имамо претерани раст стамбеног простора у Зрењанину? Ко ће живети у свим тим зградама?
– Интензитет стамбене изградње, који је доживео експанзију последњих неколико година, може се поредити само са оним из седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. У Зрењанину се тренутно гради више стотина станова, а још толико је у фази пројектовања. Нисам сигуран да постоји толика дугорочна тражња. Евидентне су тренутно растуће потребе одређених сегмената становништва. Треба нагласити да су нам породице све малобројније, неретко без деце, много је неожењених и неудатих. Већина жели да живи у свом стану изван шире породице. Међутим, утисак је да брзо може доћи до преокрета, тј. веће понуде од тражње. Вредно помена је и то да потражњу за стамбеним простором поспешује и страх од обезвређивања новца. Отуда многи улажу у некретнине како би сачували реалну вредност капитала.
У којој мери ће се велике инвестиције (попут „Линглонга”) одразити на локалну економију? Да ли ћемо имати користи од капиталних пројеката?
– Градња великих производних погона, као што је „Линглонг”, имаће огроман позитиван ефекат на локалну економију кроз запошљавање, веће буџетске приходе, раст зарада итд. Утицаће и на смањење депопулације, односно долазиће људи из других средина у наш град. Такође, реално је очекивати да буде више могућности за унапређење културе, образовања, спорта… Надам се да ће инвеститори, у складу са домаћим законима, максимално водити рачуна о заштити човекове околине.
Има ли републички ниво слуха за предлоге из локала? Како је прошла иницијатива за измештање петље ауто-пута (са локације Орловат у Ечку)?
– Не постоји довољно разумевања републичке и покрајинске администрације за предлоге локалних заједница. Имали смо пример из маја прошле године у вези са покушајем измене локације петље за прикључење на будући ауто-пут Зрењанин-Београд. На иницијативу ЗРЕПОК-а, уз подршку Регионалне привредне коморе и локалне самоуправе, саопштили смо аргументован предлог: да се будућа петља изгради три километра ближе граду. Тиме би се пренебрегли бројни саобраћајни, економски и еколошки проблеми. Међутим, надлежно министарство није усвојило званичну иницијативу, нити смо икада добили одговор.
У којој мери локална администрација има разумевање за захтеве привреде? Да ли је заживео Пословни савет?
– Пословни савет је у последње време потпуно маргинализован. Више од две године није одржана ниједна седница. Притом, наведено тело чине успешни појединци из реалног сектора економије. Отуда није логично да локална самоуправа не користи знање и искуство својих суграђана, истакнутих привредника. Челници би требало да развију одговарајући механизам јавног дијалога (укључивање различитих сегмената у процес доношења кључних одлука за развој града). Једино тако ће крајњи исход бити добар за целокупну заједницу.
Да ли је урбанистичка пракса у Зрењанину слична оној у већим градовима, посматрајући праксу Комисије за планове?
– Урбанистичка пракса и поступање Комисије за планове у Зрењанину доста се разликује у односу на Нови Сад. Тумачење урбанистичких прописа у Новом Саду више иде у прилог улагачима. Оно по чему су сви градови у Србији слични, јесте привилегован статус страних инвеститора. По том питању, нажалост, не одступа ни наш град.
Због рата у Украјини долази до раста цена сировина за изградњу зграда. Колико ће се наведени поремећај на тржишту прелити на финалне купце станова?
– Током прошле године дошло је до значајног повећања цена, пре свега, енергије и берзанских роба. Реч је о последици тзв. монетарних подстицаја, односно огромног штампања новца. Међутим, кулминација инфлације наступа са почетком рата у Украјини. Незахвално је прогнозирати када ће инфлациони притисци посустати. Грађевински материјал је енормно поскупео. Поједини производи, као што је бетонско гвожђе и дрвена грађа, чак сто одсто. То се неминовно одражава на цене стамбеног простора и некретнина уопште.
Нажалост, плате не могу да прате такве трендове. Постоји оправдана бојазан да може доћи до неравнотеже између понуде и тражње на тржишту станова. Из поменутих разлога, неки инвеститори одлажу крајњу одлуку о будућим улагањима, док се стање на тржишту не стабилизује. У сваком случају, цене некретнина ће расти и неће се вратити на ниво од пре годину, две. Остаје да се надамо да ће приходи становништва пратити инфлацију, како не би дошло до смањења куповне моћи, односно пада животног стандарда.
Аутор: Ива Исаков
Извор: Лист Зрењанин