Епидемија корона вируса у Србији проузроковала је нову кризу у привредном сектору. Искусни економисти кажу да се последице још не осећају у оној мери како се то очекује за пар месеци када ће ситуација на тржишту након враћања свих привредних активности у редовне токове, сигурно бити јаснија. Чињеница је да су поједине привредне гране попут туризма и угоститељства тешко погођене, као и да су прехрамбена индустрија и произвођачи заштитне опреме и дезинфекционих средстава међу реткима који нису осетили кризу. Чинило се да ће ванредно стање безболно пребродити и они системи чији су погони у већој мери аутоматизовани, међутим на том пољу се отворио проблем престанка потражње и немогућности пласмана и извоза робе.
О прекиду производње, мерама државе и последицама које се могу очекивати у Зрењанину, разговарали смо са дипломираним економистом и истакнутим привредником Будимиром Јовановићем, у чијем су власништву фирме „Керамика Јовановић“, „Огрев“, „Термика“ и „Неимар“. Ови привредни субјекти су различито погођени кризом која је почела увођењем ванредног стања.
- Прилично тешко смо прошли кроз кризу која је погодила цео свет. Наша највећа и матична компанија „Керамика Јовановић“ је ушла у велики проблем онда када је уведено ванредно стање. Истог часа је продаја десеткована те смо тако у првим недељама имали пад промета од 80 одсто и у велепродаји и у малопродаји. Почетком маја ситуација се поправила, полако је почео да расте промет па смо април завршили са падом продаје од 55 одсто. Када је у питању „Огрев“, иако није било тако велике флуктуације, такође бележимо значајан пад промета. Највећи проблем је настао у „Неимару“ нашој фирми која се бави производњом опекарских производа. Ми смо почетком марта после зимске паузе упалили пећ и угрејали је за почетак производње али баш тада је уведено ванредно стање. Границе са Румунијом у коју извозимо између 50-60 одсто укупне производње, биле су блокиране. Тражња је практично нестала и ми смо проценили да нема смисла настављати производњу. Отворило се и питање набавке увозних енергената које користимо. Из тог разлога производња је заустављена, „Неимар“ уопште није радио. Производњу смо поново покренули пре две недеље и видећемо колико ће та роба бити интересантна за тржиште након ситуације кроз коју смо прошли. „Термика“ је радила редовно ако говоримо о производњи, али и ту смо током марта и априла имали осетан пад тражње, каже Будимир Јовановић на почетку разговора.
Да ли је од почетка ванредног стања било отпуштања радника у фирмама које водите?
Будимир Јовановић: Од скоро 400 запослених у нашим фирмама без посла је остало свега неколико радника који су имали уговоре на одређено време. Ми смо се трудили на све могуће начине да задржимо људе и да сачекамо неко боље време. У том смислу нам је доста помогла држава одобравањем помоћи од 30.000 динара по запосленом лицу за период од три месеца.
Да би се дала прецизнија процена којом ће се брзином и у којој мери производња и тржиште у Зрењанину опоравити, биће потребно више времена. Ипак, неки утисци се већ сада могу формирати.
Будимир Јовановић: То је непознаница која мучи нас привреднике. Тешко је сагледати шта носи време које долази с обзиром на то да су велики проблеми настали у целом свету а нарочито у Европској унији за коју смо ми везани пре свега тржишно, кроз спољнотрговинску размену. Осим тога, у Зрењанину најмање 7-8.000 људи зависи од произвођача из Европске уније. Ако у граду имате стране фирме које запошљавају 20-30% радно способног становништва које током кризе није могло да ради и добијало је 60 одсто зараде, аутоматски имате и мањи приход у буџету града. Из тог разлога сматрам да је тешко прогнозирати када ће се покидани привредни токови вратити у нормалу, јер не зависи све од наше земље. Уколико у земљама Европске уније расте број незапослених и смањују се зараде, уколико тамо привредни субјекти имају велике проблеме, онда је логично да се то и нама деси. Можда ми имамо нешто бољу ситуацију јер нисмо на тако високом нивоу развоја па се падови у неким делатностима неће толико исказати, или страни послодавци због малих зарада у Србији неће имати интерес да селе производњу на нека друга места, али ја очекујем да ефекти кризе буду значајни и код нас, пре свега у наредним месецима. Надам се да то неће предуго трајати али све су процене да ће ову годину у земљама у окружењу и у Европи обележити пад БДП-а. На другој страни имамо оптимистичне прогнозе руководства државе и верујем да ћемо видети чије су прогнозе биле добре тек када се заврши ова пословна година.
Да ли сте током ванредног стања размењивали мишљење и искуство са другим привредницима и да ли су привредници били у контакту са руководством града?
Будимир Јовановић: Сви ми који смо окупљени у Пословном удружењу ЗРЕПОК сваке недеље смо имали конференцијску везу и размењивали информације на тему кризе која се десила. Једни друге смо извештавали како наше компаније функционишу и међусобно размењивали искуства. Није свима било једнако лако и није свима било једнако тешко у овој ситуацији. Оне фирме које су везане за прехрамбени сектор веома су добро функционисале и нису осетиле кризу, за разлику од оних које су везане за услуге – попут такси превоза, шпедиције и трговине грађевинског материјала којом се бавимо. Ми смо највише осетили ову кризу и имали највеће губитке. Имали смо и састанак са градоначелником кога смо упознали како фирме које послују у оквиру ЗРЕПОК-а решавају проблеме у кризи. Изнели смо мишљење о одлукама републичке Владе и поставили упит да ли се може очекивати помоћ и од стране града. Послали смо и писани предлог које би по нашем мишљењу градска власт могла да спроведе за оне привреднике и предузетнике који због врсте делатности или одлука републичке Владе нису могли да функционишу у претходном периоду. Мислим пре свега на угоститеље, туристичке агенције и фирме из сличних, услужних делатности које уопште нису радиле. Они су у највећем проблему и то потврђују све анализе домаћих и иностраних економиста да ретко које мало и средње предузеће може да издржи дуже од два-три месеца уколико посао потпуно стане. Нико нема тако велике резерве да може да исплаћује све трошкове и зараде а да притом не привређује. Наишли смо на разумевање од стране градске власти али се наслућује да су средства и приливи у буџету значајно мањи због свега што се десило, нарочито због пролонгирања уплата пореза на зараде који је главни извора прихода у буџету. Постоји добра воља и градоначелник је рекао да би требало да неке локалне таксе и принадлежности малим и средњим преџећима буду опроштене или пролонгиране као што је то било са одлуком о закупу локала у својини града.
Како коментаришете мере које је држава донела у циљу помоћи привреди и послодавцима?
Будимир Јовановић: Мислим да је било веома добрих одлука али исто тако да је било и оних мера које нису добро извагане. Нису добро сагледане околности у привреди, посебно у смислу различитих проблема који се појављују у одређеним делатностима, него је све уређано линеарно. Једнака помоћ је пружена и малим и средњим предузећима, онима који су несметано радили током ванредног стања и онима који су потпуно зауставили рад. Мислим да је то могло много боље да буде урађено и да се помогло онима којима је помоћ реално била потребна. То је пре свега морала да уради Влада Србије, јер је овако проблем препуштен локалним самоуправама које практично имају веома скромне могућности или их уопште немају а очекује се да надоместе оно што република није урадила. Неке државе у окружењу су, међутим, водиле рачуна да не дође до великих разлика па су направиле градацију. Уколико фирма има пад прихода мањи од 20% у периоду ванредног стања, она не добија никакву помоћ. Уколико има већи пад или не ради уопште, онда добија значајнију помоћ. Мислим да је тако нешто требало да буде урађено и код нас. Овако имамо ситуацију да фирме које се баве прехрамбеном или пољопривредном производњом а које су имале чак већи промет него што је то био случај пре кризе, имају могућност да добију једнаку помоћ као и фирме које су потпуно прекинуле рад или имају пад промета од 50 и више одсто. Оно што бих похвалио јесте увођење мораторијума, ту брзу реакцију државе и Народне банке Србије. Тај потез је већини привредника значајно олакшао пословање и тако је било и у нашем случају. Одлагање кредитних обавеза на период од три месеца је заиста једно велико олакшање у финансијском смислу али је једнако битно и у психолошком смислу. Када због ситуације на коју не можете да утичете зауставите фирму а притом имате обавезе према запосленима и добављачима, та врста подршке јако значи. Подржавам и меру која омогућава одлагање рока за плаћање пореза и доприноса.
Какво мишљење имате о издвајању 100 евра за пунолетне грађане Србије?
Будимир Јовановић: Та мера је потпуно неоправдана и нерационална, давање средстава и онима којима је потребно и коме није. И пензионерима који имају 15.000 и који имају 100.000 динара и запосленима који имају зараду 300 евра и онима са 3000 евра. Мислим да је то потпуно непримерено и да ми нисмо толико богата држава да можемо да делимо новац свима. Сматрам да је тих 550 милиона евра морало да буде употребљено много рационалније. Имамо села која се гасе, много младих људи који би можда остали у тим селима али немају адекватну подршку. Мислим да би са тим новцем добар део наших руралних подручја у Србији могао да буде препорођен. Овако, средства ће отићи и тамо где је потребно и тамо где није. Они који ионако имају натпросечна примања, та средства ће углавном трошити за куповину луксузне робе која се махом производи у иностранству и која се увози, а то само може додатно да погорша наш платни биланс. Показало се и у ранијим деценијама да су сва та недовољно рационална задуживања државе производила проблеме генерацијама које су долазиле. Ми и данас враћамо кредите из Титовог времена. Добар део наше старије популације памти седамдесете и донекле осамдесете као период када се најбоље живело али мало њих зна да се држава тада највише задуживала. Највећих задуживања Југославије било је у периоду седамдесетих година и ми дан-данас враћамо те кредите. То се дешавало поново и 2008-2009. године када се ради социјалног мира, задржавања нивоа пензија и зарада у јавног сектору држава значајно задужила и ми и данас плаћамо веома скупе кредите по високим каматним стопама из тог периода. Из тог разлога се плашим да би и ово задуживање могло да произведе лоше последице у годинама које долазе.
Како би по Вашем мишљењу криза која се десила могла да утиче на радну снагу с обзиром на то да се значајан број људи вратио у земљу, те да сезонски радници неће у великом броју овог лета одлазити у иностранство?
Будимир Јовановић: Кажу да свака криза донесе и нешто добро. Можда је враћање великог броја наших људи из иностранства нешто добро што се дешава овој држави јер смо били сведоци да из године у годину све више младих људи одлази у иностранство тражећи боље услове за живот. Званични су подаци да се у земљу вратило више од 400.000 људи. Не примећујем у нашем граду значајнију промену, али био бих јако срећан уколико би значајан део тих људи остао овде. Питање је шта све може да се деси у годинама које следе и да ли је можда паметније посао ипак потражити у својој земљи или започети нешто своје. Живот није само оно што се у коверти добије сваког 1. или 10. датума у месецу као зарада. Живот су и родитељи, родбина, пријатељи, језик, култура.
Да ли је ванредно стање утицало на динамику изградње стамбено-пословног комплекса који подижете у Обилићевој улици у Зрењанину?
Будимир Јовановић: У почетку је било извесних успоравања када наши произвођачи и кооперанти нису функционисали, међутим то није дуго трајало. Интензивно обављамо радове и надам се да ситуација кроз коју смо прошли неће утицати на продају станова у будућности, мада је и то тешко у овом моменту предвидети. Иако је у Зрењанину пракса да се станови продају још док се подиже темељ објекта, ми нисмо продали још ниједан стан. Наш концепт је да не продајемо нешто што не постоји. Желимо да људима прво предочимо шта градимо, каквог ће квалитета бити станови, која врста опреме ће бити уграђена у тај објекат и да онда након свих пружених информација пустимо људе да се определе. Подизањем ове зграде желели смо пружимо квалитет какав до сада у Зрењанину није постојао. Та зграда ће имати многе одлике паметне зграде са управљањем функција путем мобилног телефона, са материјалима који су изузетно квалитетни. Постављамо керамичке плочице италијанске производње изнад свих стандарда. Мој принцип је да ако нешто радимо или ћемо бити најбољи или међу најбољима, или уопште нећемо радити посао. Наша матична компанија „Керамика Јовановић“ спада међу две најбоље фирме у Србији и у региону када је у питању промет керамике и опреме за купатила. Када смо се бавили пројектовањем објекта ангажовали смо професоре Грађевинског факултета из Новог Сада и друге стручњаке. Биће то енергетски ефикасна згрдаа и моћи ће да се греје са врло мало енергије. Трудили смо се да користимо најквалитетније материјале – италијанску керамику, термо блокове, РЕХАУ прозоре, брзи лифт, системе за паметно управљање. Циљ је да ту зграду завршимо до краја године. Што се тиче других планова, због кризе која се десила и пада промета у марту и априлу који нећемо моћи да надокнадимо, нећемо успети да их остваримо у целости.
Како гледате на најеве стручњака да се на јесен може очекивати други талас инфекције корона вирусом?
Будимир Јовановић: Уколико се вирус врати у великој мери и ако поново дође до блокирања комуникације, онда ће то заиста довести до још озбиљнијих проблема. Видите и сами да су и сада покидане везе између држава и људи. Све функционише теже. Засад не желим превише да размишљам о таквом сценарију, закључио је Јовановић на крају разговора.
Извор: Портал I love Zrenjanin