Баш као што су старије генерације упамтиле период увођења санкција почетком деведесетих по дугим редовима испред радњи, празним рафовима и шећеру и брашну у пластичним ‘трегерицама’, тако ће и млађе и средње генерације почетак епидемије корона вируса између осталог упамтити по пустошењу рафова као првој реакцији изазваној страхом да ћемо остати без основних потрепштина. Док је просечан грађанин бринуо око егзистенције, они који представљају привреду и воде своје компаније били су на другачијим мукама. Од тога како да преко ноћи обезбеде мере заштите против ширења вируса, до организационих, кадровских и финансијских проблема.
И док председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж ових дана саветује да ћемо морати да ‘променимо терапију’ односно мере подршке правним лицима, питамо привреднике чије компаније имају седиште у Зрењанину како они доживљавају подршку државе, како пролазе кроз кризу која траје и црпи ресурсе и да ли им је криза осим проблема донела и неке нове видике, промену начина пословне филозофије. Први саговорник у овој години на тему ‘ковид криза у привреди’ је власник трговинског ланца и компаније Гомекс, Горан Ковачевић.
У години коју смо испратили, као лидер и руководилац велике компаније имали сте посебан, специфичан изазов. Са каквим закључком сте завршили 2020?
Горан Ковачевић: Прошла година је довела у питање сво наше искуство и знање које смо до сада стекли. Прошао сам рат у Хрватској, бомбардовање, хиперинфлацију, али ништа се не може упоредити са 2020-ом годином. Поред све технологије, пара, достигнућа модерног друштва, сви смо морали да пронађемо нове обрасце понашања, свако за себе, по принципу ‘снађи се!’. Само пар дана пре избијања кризе нико није могао да замисли да је уопште могуће радити од 3 сата ујутру, без јавног превоза, без вртића и школа. Гомекс је у том моменту имао око 600 запослених жена које имају малолетну децу до 11 година и које нису знале како да реше питање њиховог чувања. На крају, све се ипак некако организовало. Ниједна наша радња није остала затворена и зато користим ову прилику да се свима захвалим на труду, а поготово тим мајкама које су имале заиста озбиљан проблем да ускладе своје обавезе према породици и према послу.
Упркос чињеници да већи део јавности сматра да је трговински сектор био у повољнијем положају у односу на друге области рада, из Ваших навода се може закључити да период ипак није био једноставан.
Горан Ковачевић: Никада нам није било компликованије да одрадимо свој посао. Чињеница је да људи морају да једу и да пију и зато је наша индустрија претрпела најмању штету, али у организационом смислу, то је био ‘пакао’. Гомекс тренутно има 200 продавница и око 2300 запослених. Можете замислити како је било организовати довоз робе на толико локација и превоз радника на посао у условима ванредног стања и недостатка јавног превоза. Ситуација се корак по корак смиривала, али стопа боловања је отишла на историјски највиши ниво па се и сада боримо са дневним недостатком радне снаге.
Како је изгледало то прилагођавање ситуацији у којој смо се нашли?
Горан Ковачевић: Било је то пипање у мраку. Нико није био, нити је могао бити припремљен за овакву ситуацију. Држава је доносила одлуке на дневном нивоу, а ми смо се трудили да пратимо њене одлуке. Настало је и такмичење по локалним заједницама ко ће увести рестриктивније мере, све са добронамерним циљем да се покаже максимална брига за сваки људски живот, али то се често претварало у непродуктивну запетљанцију која нам је свима само отежавала живот. Најбољу сарадњу смо имали са добављачима. Након првог налета панике када су људи масовно куповали робу у неразумним количинама, снабдевање се потпуно нормализовало. Наши добављачи су испуњавали своје обавезе, чак и преко онога што је било договорено, а нисмо имали неких озбиљнијих злоупотреба у смислу неоправданог дизања цена.
Да ли после свега можемо да кажемо да је 2020, поред тога што је била тешка и пуна изазова, истовремено послужила као ‘терен’ за припрему другачијег приступа пословању у будућности?
Горан Ковачевић: До ове ситуације сматрали смо да постоји нека општа пословна сигурност. Сматрали смо да морамо само да поштујемо правила струке и да ће посао ићи боље или лошије, зависно од способности предузетника. Сада смо схватили да ништа није сигурно и да све може да се промени у јако кратком року. У бизнису постоји један израз за овакве ситуације. То је ‘црни лабуд’, односно догађај који све мења а да претходно није постојала никаква назнака да би се тако нешто могло догодити. Овај ‘црни лабуд’ нас је добро протресао и поручио да будемо ипак скромнији у процени наших могућности да све држимо под контролом.
Како бисте оценили потезе које је држава доносила, попут ‘хоризонталних’ мера намењених свима – и онима којима је требало помоћи и онима који су имали сопствене ресурсе да преброде кризу? Да ли би помоћ била ефикаснија да је држава подржала привреду ослобађањем одређених такси и намета? А на крају, какво мишљење имате о издвајању 100 евра на име сваког пунолетног грађана?
Горан Ковачевић: Генерално гледано, мислим да су мере помоћи привреди биле коректне и углавном су се подударале са оним што се радило у целој Европи. Пре свега помогнута су мала, средња предузећа и предузетници који су били под највећим ударом и то је резултирало изостанком отпуштања и губљења радних места. Ове мере нису могле бити претерано селективне јер државни апарат није тако добро организован да би могао реаговати само тамо где је најпотребније. То је очит недостатак система са којим било која власт мора да се суочи кад-тад. Да смо били боље организовани, сигурно је да се са истим новцем могло више учинити, али…. после битке је лако бити генерал.
Мера поделе 100 евра сваком пунолетном грађанину је по мени била популистичка, условљена предстојећим изборима. Мислим да је било много рационалније да смо половину тог новца поделили онима који су заиста социјално угрожени, а за остатак смо могли да подигнемо барем пет потпуно нових и модерно опремљених болница и да избегнемо ову панику око доступности болничког кревета.
У којој мери је криза пореметила реализацију пословног плана који сте имали за 2020. годину? Да ли сте били принуђени да одложите планиране инвестиције?
Горан Ковачевић: Добра страна мог претходног искуства је била та што сам био свестан да упркос свему живот иде даље и да нема стајања. Ми смо наше инвестиционе планове у потпуности остварили. Проширили смо наш расхладно-дистрибутивни центар преко кога дистрибуирамо месне прерађевине, млеко и млечне прерађевине и паковано свеже месо. Управо завршавамо и проширивање наше дистрибутивног центра за додатних 4000 метара квадратних модерног складишног простора. Све то ће нам омогућити даљи раст и отварање нових подавница широм Србије. Укупно смо порасли за 17%, а једино смо делимично подбацили у отварању нових продавница што је било условљено објективном ситуацијом.
Како бисте описали профил просечног потрошача у Вашим маркетима у 2020. години ако знамо да смо на почетку кризе имали панику од несташице производа, а успут и константно присутну бојазан свих претходних месеци због финансијске нестабилности?
Горан Ковачевић: Структура потрошачке корпе се није много променила. Приметно је да људи више воде рачуна о сваком динару што је довело до веће продаваности и наших робних марки. Наши сухомеснати производи који се продају под брендом „Граничар“ постали су најпродаванији у својој класи, а то је зато што су купци приметили да за мање новца добијају јако добар квалитет. Најзначајнија промена у понашању купаца се десила у броју уласка у продавницу и вредности потрошачке корпе. Вероватно под утицајем актуалне здравствене кризе, људи ређе долазе у трговине, али зато када дођу купују више производа.
Како видите годину коју смо пре неколико дана начели? Да ли ћемо почети да попуштамо под тежином трајања кризе или ћемо, с обзиром на оно што смо прошли, бити спремнији за неке будуће изазове?
Горан Ковачевић: Нову, 2021. годину видим као изразито изазовну, да не кажем, тешку годину. Пред нама је много непознаница, а могуће су и разне компликације. Али, то је наш посао, да предвиђамо, да се припремамо, да будемо успешни. Ако ми нећемо, неко други хоће. Шта год ми мислили, силе тржишта и сада делују. Некада су бруталне, али некада делотворне. Ако Гомеџ не буде добро припремљен, конкуренти су ту да заузму нашу позицију. Ја бих се кладио на Гомекс ?
Закорачили смо у јануар који је доста раније означен као месец у коме може доћи до отпуштања већег броја радника. И сами сте рекли да је било потешкоћа у организовању радне снаге у 2020, па је реално поставити питање како ћете као велики послодавац на овом пољу одговорити у 2021?
Горан Ковачевић: Питање радне снаге, без обзиру на ову ковид-кризу, могло би постати једно од најбитнијих питања која потенцијално могу да ремете будући развој привреде. Приметан је недостатак радне снаге, додуше не пођеднако у свим регионима. За сада је тај мањак углавном везан за велике градове, али тенденција је јасна. Радника ће бити све мање, а нарочито оних квалификованих.
Мере помоћи привреде су предупредиле масовније отпуштање радне снаге па су у првом налету без посла остали углавном они који нису били пријављени, али у првом кварталу 2021. године очекују нас озбиљни изазови. Привреда треба да почне са плаћањем одложених обавеза по основу пореза и доприноса на плате, у ситуацији у којој се крај кризе не назире. Када су креиране те прве мере, сматрало се да ће криза бити санирана током године, али сада се види да би то могло бити тек у другој половини 2021. године. Пред Владом је озбиљан изазов јер су ресурси за помагање добрим делом истањени, а потребе су остале. У Гомексу неће бити отпуштања, а са обзиром на протекле инвестиције са сигурношћу могу тврдити да ћемо следеће године запослити још више радника. Добри радници су увек потребни па већина послодаваца и у оваквој кризи тешко отпушта, јер знају да ће им ти људи сутра опет бити потребни.
Шта бисте поручили нашим суграђанима у новој години, какав став би било добро заузети?
Горан Ковачевић: Пожелео би им срећну и здраву нову 2021. годину и поручио да живот иде даље. Болест нас је истраумирала, али ако бисмо били реални, смртност ипак није драматична, деца углавном нису угрожена, а и наш здравствени систем се како-тако прилагодио датој ситуацији, стекао нека нова знања и постао успешнији. Морамо се чувати, проводити основне мере безбедности као што је прање руку или ношење маски, излазити што више у природу и покушати да водимо колико-толико нормалан живот. Сада треба да стиснемо зубе, а да онда запамтимо да је живот један и да га треба искористити најбоље што можемо. Штета је да то времена што имамо проћердамо на мале пакости, љутње или свађе. Као што каже наш слоган: Шешир накриви, лакше се живи!
Извор: Портал I love Zrenjanin
