Духовни препород претеча је сваком другом, па и економском – каже угледни предузетник, председник ЗРЕПОК-а и члан управног одбора „Светосвља“
Све је почело од једног изнајмљеног апарата за кокице и мале предузетничке иницијативе пре готово четврт века. Драган Видаковић, оснивач „Импела“, највећег ланца киоска у Банату, временом је ширио своје послове, поставши власник или сувласник још неколико фирми у Зрењанину и Кикинди које данас упошљавају преко стотину и педесет људи. Један је од оснивача и актуелни председник пословног удружења „Зрењанински пословни круг“ (ЗРЕПОК), а члан је и Управног одбора организације „Светосавље“. Са угледним предузетником разговарамо о животним назорима, о „употребној вредности“ знања и младим њудима који желе да се посвете бизнису.
- Колико су за успех у модерном предузетништву важна ментала снага и истрајност? Да ли су то кључне особине успешног пословног човека?
Ментална снага и истрајност свакако су важне компоненте успеха у било којој области људског деловања. Оне јесу неопходан , али не и довољан услов да би се постигао успех у пословном свету. Имао сам срећу да упознам, послујем и дружим се са више изузетно успешних пословних људи. Мислим на оне који се у континуитету баве приватним бизнисом двадесет и више година, поштујући законе и начела професије, на оне који успех нису градили на политичким везама и разним злоупотребама, на оне које су време и ветрови снажних промена на овим просторима поштено „истестирали“ и „исфилтрирали“. Оно што је занимљиво у вези са тим људима јесте да су сви веома различити, баш као и њихови кораци до успеха, па је тешко извести њихову „мапу пута“. Ипак, сви они имају и нешто заједничко.
- Како би сте то одредили?
Сви су имали јасну визију о томе шта желе да постигну, јаку веру у успех, љубав према ономе што раде и спремност на жртве и одрицања. Визија онога што желимо је важна јер човек мора да зна куда иде ако жели тамо и да стигне. У противном, ако не зна, тамо ће и да заврши – како каже стара кинеска пословица. Вера је та која осветљава пут ка остварењу визије, јер на сваком путу наилазимо на раскршћа и странпутице. За сваки пут је потребно и гориво, а то је управо љубав, која нам даје енергије да истрајемо. Најзад, жртве су неопходне за остварење било каквог резултете, јер се – како што знамо – не може направити нешто ни из чега, а жртве из љубави су највеће. Отуда су и успеси које постижу они који воле то што раде – највећи.
- Која карактерна својства су важна за успех у било којој области? Мислим на особине као што су амбиција, упорност, образовање, сналажљивост, комуникативност....
Неоспорно да су сви који су успели у нечему били амбициозни. Међутим, има много људи са великим амбицијама, а објективно малим постигнућима. Слично је и са упорношћу, а није ни свеједно у чему смо упорни, јер ако смо на погрешном путу а истрајемо на њему, онда би се то пре могло назвати тврдоглавошћу, а она свакако не доводи до успеха. Образовање је изузетно значајно, али сам имао прилике и да видим људе са невероватно пуно знања које ничему није служило. Мислим да знање које нема некакву употребну вредност не вреди много. Битно је рећи да имамо формално образовање које добијамо редовним школовањем, али и неформално образовање које стичемо сталним учењем ван школских институција. Мишљења сам да је све већи тренд да управо ово знање прави разлику између оних који имају успеха и оних који немају. Живимо у новом добу у којем је животни век људи све дужи, док су циклуси великих промена све краћи, тако да је јако важна способност сталног прилагођавања, а то није могуће без сталног усавршавања и учења. Из мог искуства, успешни људи су по правилу оптимистичних погледа на будућност, високог самопоуздања и чврстих уверења, изразито самодисциплиновани, са способношћу усредсређивања на оно што раде. То су најчешће породични људи и људи са изграђеним добрим животним навикама. Човек је биће навика и мислим да је једна од кључних разлика између успешних и неуспешних људи управо у томе што су успешни на време развили добре навике, док се неуспешни по правилу мање – више неуспешно баве мењањем стечених лоших навика, ако тих лоших навика уопште постану свесни. На пример, успешни пословни људи које познајем пуно читају, редовно се
рекреирају, рано устају, не пуше, не пију алкохол, или га пију веома умерено. Ипак, када говоримо о успеху у било којој области, мислим да је највећи успех када човек себе доведе до стања истинског осећаја среће. Зато не препоручујем да се тежи само стварању богатства или било каквог другог конкретног материјалног циља, већ се истински тежи срећи. Овде се треба сетити поруке са графита: „Ко погоди мету – промаши све остало“.
- Један сте од оснивача и истакнутих чланова „Светосавља“. Шта за вас значи та организација и како видите њену улогу у друштву?
Раније сам рекао да је самопоуздање једна од кључних ствари за било који успех, а оно долази из добрих темеља личности. Њих нема уколико сте човек није свестан својих корена, историје, традиције и културе народа из којег је изданак изникао. Ко тога није свестан, тешко да може бити способан да извуче оно најбоље што му је семеном пренето од предака. Он може бити само крхка биљчица са плитким кореном, коју и слабашни ветрови могу исчупати. „Светосавље“ је настало као резултат сазревања свести, управо код успешних посвовних људи, да је духовни препород претеча сваком другом, па и економском препороду, за којим толико вапимо. Ова организација окупља људе који искрено верују да развијањем духа Светосавља као највишег одраза оног узвишеног и племенитог у српском националном бићу, могу дати најбољи доприност и народу из којег потичу, али и овој средини и свима који у њој живе. При том мислим на неговање доброчинства и човекољубља, као и традиције и културе свог народа. Изузетно сам поносан на рад и резулате ове организације.
- Шта би сте поручили младим људима који имају жељу да се посвете неком предузетничком подухвату?
Да верују у себе и живот. Да отворених очију гледају свет око себе. Да се труде да препознају прилике и разликују их од неприлика. Да стално раде на томе да буду бољи људи и да храбро и истрајно трагају за својом срећом и успехом. Живот и није тако компликован као што многима изгледа и најчешће се своди на на то да будемо у стању да одговоримо на неколико простих питања: Волиш или на волиш? Желиш или не желиш? Можеш или не можеш? На крају бих цитирао чувеног „Броја 1“ из стрипа „Алан Форд“, за којег верујем да и данашњи млади знају, а који духовито, али истинито каже: „Ако каниш побједити – на смијеш изгубит!“. Дакле, ако желите успети, немојте размишљати о неуспеху, али будите спремни на поразе, јер су они саставни део и живота и победе. И запамтите: није изгубио онај ко је пао, већ онај који се није подигао!
JEРОТИЋЕВ УТИЦАЈ
По мом дубоком уверењу, академик Владета Јеротић један је од наших највећих интелектуалаца. У име „Светосавља“ више пута сам организовао његова гостовања у Зрењанину. Сматрам великом привилегијом познанство са њим. Свима онима који су жељни да на путу духовног сазревања искораче више и даље, топлп препоручујем књиге и предавања професора Јеротића. Мени лично је много помогао. Од њега сам имао прилике пуно да научим, а понајвише да учврстим властита уверења, при томе стално разматрајући критички став према сопственим назорима.