„Зрењанински пословни круг-ЗРЕПОК“ је организовао конференцију за медије како би јавности предочио поједине одредбе предлога Одлуке о уређивању и накнади за уређивање грађевинског земљишта на територији града Зрењанина за које сматра да ће, уколико буду усвојене, нанети много штете нашем граду, обесмислити поступак легализације дивље градње и зауставити инвестициони циклус. Реч је о нацрту Одлуке који је прошлог четвртка усвојило Градско веће, а у петак 19. фабруара наћи ће се и пред скупштинским одборницима, чиме се отвара петанестодневна јавна расправа.

Председавајући ЗРЕПОК-а Драган Видаковић је упозорио да је предложена Одлука о уређивању и накнади за уређивање грађевинског земљишта на територији града Зрењанина у потпуности неприхватљива како са становишта интереса грађана и привреде Зрењанина, тако и у погледу интенције и интереса Владе Србије да успешно спроведе поступак легализације дивље градње. Удружење се обратило јавности у уверењу да је предстојећа јавна расправа о комуналијама за градњу - последња прилика да се спречи далекосежна штета за Град, која ће сигурно настати ако се предлог не измени.

- Упозоравамо да је 11. март крајњи рок за подношење пријава за легализацију бесправно подигнутих објеката, а да људи још не знају, нити могу да израчунају колико ће их коштати легализација, јер се у самом овом предлогу наводи да ће се другом одлуком, накнадно, „утврдити висина накнаде“. Из предложених критеријума и мерила, међутим, види се намера да се накнада увећа два или чак три пута у односу на садашњу цену, и то значајном променом корективних коефицијената, као и прегруписавањем урбанистичких зона. Тиме се поптуно обесмишљава предвиђен попуст за легализацију од 60 одсто. Осим тога, овом Одлуком биће обухваћена и села, где инвеститори иначе до сада нису плаћали надокнаде за изградњу објеката. То ће људе сасвим одвратити од легализације, јер су села ионако пуна празних кућа које уопште и не могу да се продају, села су у изумирању. Уосталом, оволико повећање комуналија у потпуној је супротности са Меморандумом Владе Србије, којим се ограничава раст буџетских прихода само за износ пројектоване инфлације од 6,5 одсто - побројао је Видаковић главне примедбе ЗРЕПОК-а на ову одлуку

Посебну критику ЗРЕПОК је упутио на опредељење градске владе да се стимулише градња индивидуалних породичних кућа, а дестимулише изградња објеката кoлeктивног становања. Наиме, код градње стамбеног простора у зградама кoлeктивног становања, коефицијент се повећава са један на 1,2 а у образложењу се каже да се „град тиме заштићује од прекомерне густине насељености која доноси проблеме у коришћењу ресурса инфраструктуре, посебно у саобраћају и обезбеђењу потребних паркинг места. То је лоше решење за Зрењанин, јер се тиме одбијају инвеститори, и то упркос чињеници да четвороспратне кoлeктивне стамбене и пословне зграде јесу најоптималније решење, посебно са становишта енергетске ефикасности и рационалног коришћења инфраструктуре.

„Зрењанински пословни круг“ је понудио градским властима своје дугодишње искуство у економији, истичући да је и за буџет Града боље да се приходи обезбеде већим обухватом у легализацији, него да се високим накнадама упропасти цео поступак. Према подацима градских урбаниста, раније је поднето око 4.500 захтева за легализацију. У питању је, дакле, око 500-600 хиљада квадрата које треба легализовати. По досадашњим ценама - просек 2.000 динара по квадрату - то је око милијарду динара за буџет, а уз законом предвиђен попуст од 60 одсто, у буџет ће се слити око 400 милиона динара. То је свакако боље него да, по новим ценама, успе свега 10 одсто легализације и да тиме у буџет уђе 100 милиона динара. - Јасно је да у Зрењанину нема те милијарде динара, град живи од пензија, сиромаштво се види и по томе што нама, у малопродаји, приметно скочи промет кад стигну пензије - каже Видаковић, додајући да су предлагачи нове Одлуке погрешили што настоје да накнаде у Зрењанину упоређују са Новим Садом и Београдом јер је тамо и продајна цена стамбених и пословних квадрата далеко скупља, па ће инвеститори свој новац тамо и улагати.
Чланови ЗРЕПОК-а сматрају да Зрењанин треба да следи примере градова који инвеститорима, и грађанима, нуде више повољности. У Удружењу истичу да је градоначелник др Милета Михајлов показао разумевање за овакве аргументе у досадашњим разговорима и наводе да је дугорочно штетна и плитка политика да инвеститоре треба „ошишати“ ради попуне буџета.
Осим градоначелнику, ЗРЕПОК је своје примедбе и предлоге упутио на још 200 адреса привредних субјеката у граду, а одјеци су позитивни.