03. јуна 2016. Године, у пословно-трговинском центру „Ренесанса“ одржан је шести радни доручак чланова ЗРЕПОК-а и зрењанинских новинара. На овом неформалном скупу су се размењивале информације и мишљења о највећим проблемима и изазовима наше локалне заједнице, а поред тога учесници су разговарали и о условима пословања у нашем региону.
Присутне новинаре је испред „Зрењанинског пословног круга“ поздравио Стева Кочалка, Председник Удружења. Кочалка је одмах на почетку информисао присутне о пословању фирми ЗРЕПОК-а у 2015. години, истакавши, да су услови за привређивање изузетно тешки, али захваљујући искуству и знању менаџера фирми ЗРЕПОК-а, компаније окупљење у Удружењу из године у годину бележе константан раст прихода. Он је додао, да је највећи успех фирми ЗРЕПОК-а, повећан број запослених за 286, тако да закључно са 2015. годином, фирме Удружења запошљавају 3293 радника.
Детаљ са састанка
Потом је Кочалка изјавио да је ова година доста тешко кренула, „У првих пет месеци ове године стиже нас смањење плата и пензија, као одложено дејство Владиних мера, и сви осећамо пад потрошње и бележимо лошије резултате“.
Позитивне ствари смо чули од Будимира Јовановића, власника Јовановић групе. Он је рекао да његове фирме бележе раст производње и продаје и коначно можемо закључити да је грађевинска индустрија почела да се опоравља. После десет година „Неимар“ послује са добитком и то је за мене, али и за фирму веома добра вест – рекао је Јовановић.
Горан Ковачевић је упознао новинаре са планираним инвестицијама у складишне капацитете Гомекса, и заједно са Стевом Кочалком изнели су искуства у реализацији приватних робних марки као што су пекарски производи, пиво и месне прерађевине.
Након теме о пословању фирми ЗРЕПОК-а, у оквиру које су значајне информације изнели и Борислав Умићевић, Драган Видаковић и Драгољуб Бјелоглав, прешло се на тему у вези развоја Града Зрењанина.
Новинари са члановима ЗРЕПОК-а
ЗРЕПОК-ов став је, да један од стратешких праваца у којима би Зрењанин могао да се развија је привлачење ИТ компанија.
Будимир Јовановић и Драган Видаковић су истакли да чланови Удружења много улажу у сарадњу са Техничким факултетом „Михајло Пупин“, јер је ЗРЕПОК-ов циљ да Зрењанин буде град у којем се запошљава високообразовани кадар , где су плате 1000 еура а не 300-350.
На састанку се говорило и о стратешким правцима развоја Зрењанина. Чланови ЗРЕПОК-а су мишљења да је будућност овог региона у пољопривреди и прехрамбеној индустрији, али су става да држава и локална самоуправа не размишљају у том правцу. Борислав Умићевић је рекао да би локална самоуправа требала да размишља о томе да унапреди саобраћајне везе између Зрењанина и Новог Сада и Београда, он је додао да би то омогућило да млади људи задрже запослења у великим градовима, а да живе у Зрењанину.
На крају састанка, на захтев новинара, Председник Удружења је говорио о сарадњи ЗРЕПОК-а и градских челника. Он је рекао да не постоји формална сарадња са градским властима. „Пре извесног времена смо успели да формализујемо сарадњу ЗРЕПОК-а и Града Зрењанина кроз пројекат Зрењанинска сива књига“, али након доласка Чедомира Јањића на место Градоначелника је та сарадња прекинута, и то је велика штета како за Град, тако и за привреду“ – истакао је Председник ЗРЕПОК-а.
Кочалка је додао, да је након прекинуте сарадње на пројекту „Зрењанинска сива књига“, ЗРЕПОК иницирао оснивање Привредног савета у Зрењанину, али Градска управа избегава да то уради иако је Закон обавезује на то. Кочалка је рекао да је интересантно то што Градоначелнику не треба тај Привредни савет, јер би тај Савет само помогао да се креирају бољи програми за економски развој ове средине. Драгољуб Бјелоглав је прокоментарисао да је недавно основан Савет за развој града Зрењанина, да је он именован за члана, али нажалост, од оснивања ни једном није одржан састанак тог тела.
Након ових тема се прешло на разговор о државним субвенцијама које се дају привреди, и о ЗРЕПОК-овим приоритетима за развој Града Зрењанина који су пре седам година предати Градским челницима, и који се могу поновити, јер ништа није урађено по тим питањима. Подсећамо јавност да у те приоритете спадају: Изградња фабрике воде, завршетак обилазнице, проширење саобраћајних веза Зрењанин – Нови Сад, Зрењанин – Београд, Одржавање реке Бегеј, реконструкција Банатске пруге, запошаљавање стручног кадра у јавном сектору.