Да би крилатица "Купујмо домаће" заиста заживела, потребно је много рада, али и промене свести купаца, закључено је на седмом панелу у оквиру иницијативе "Свет хоће домаће", коју организује УСАИД-ов Пројекат за конкурентну привреду, са називом "Купујмо домаће: фраза или стварност?".

Вељко Јовановић, саветник председника у Привредној комори Србије (ПКС) истакао је да су многе досадашње кампање и иницијативе показале мањкавост, јер се нису фокусирале на суштинско питање - због чега је важно куповати домаће.

- Код потрошача је потребно освестити колико људи живи од онога што они купе. Потребно је да схватимо да куповином домаћег помажемо себи, својој породици, комшијама - напоменуо је.

Казао је и да ће ПКС у наредном периоду бити стуб националне кампање у погледу домаћих производа, а фокус ће бити на томе како да мали постану део великих прича, које ће потом учествовати у БДП-у државе.

- На тај начин се стимулише целокупна привреда, а тако се ствара независност, која се показала веома важном у ситуацијама као што је ова са корона вирусом - рекао је Јовановић.

Мисли глобално, ради локално

Представник трговинског ланца био је Горан Ковачевић, генерални директор Гомекс-а, који је истакао да је њихов начин борбе "Мисли глобално, ради локално". Верује да је веома важна локализација, посебно када је реч о прехраним односно дати купцима оно на шта су навикли.

- Данас је највећи проблем комерцијализација и што се храна не производи за људе, него за новац. Ипак, људи се све више окрећу локалним производима, а такви произвођачи морају да знају како да комуницирају са купцима - рекао је Ковачевић.

Напоменуо је да свест о домаћим производима сазрева, али да се промене не дешавају преко ноћи, јер је првенствено реч о вредностима.

- Потребно је радити и на сертификацији домаћих производа, како би се одржавао квалитет, а купци имали поверење - додао је.

Купујмо из Србије

Милица Чалија, оснивач иницијативе "Купујмо из Србије" истакла је тежак положај малих и микро предузећа, као и предузетника, којих је 98% регистровано на АПР-у. Истакла је да је због ванредног стања и немогућности пословања њихова егзистенција угрожена.

- Мере које су донете нису трајно решење. Потребно је деловати одмах, не чекати никога. Због тога је наша пажња сада усмерена на мале произвођаче, који имају квалитетан производ и радили су на свом брендингу. Да бисмо имали будућност, основа је здрава локална економија - сматра Чалија.

Додала је да је план за будућност едукација потрошача, али и произвођача, када је реч о бренду, формирању цене, одржавању квалитета. Истакла је да је важна и улога државе у подстицању куповине домаћих производа, као и утицај на трговинске ланце.

Све се враћа, што се плаћа

Иницијативу Локални Пазар представила је Ивана Антонијевић, саветник за рурални развој и туризам Регионалне развојне агенције Браничево – Подунавље. Напоменула је да је специфичност ове инцијативе управо фокус на локалном, односно регионалном тржишту.

- Ова тржишта имају велики потенцијал, који није довољно искоришћен. Водимо се идејом "Све се враћа, што се плаћа". Циљ нам је да спојимо произвођаче са купцима, да их учинимо видљивим, али и да се они умреже, као и са локалним угоститељима - рекла је Антонијевићева.

Сматра и да национална стратегија мора да ослушкује локалне и регионалне иницијативе, али и потребе на овом тржишту, да би била успешна.

- Потребно је радити на промени свести и вредности, а на тај начин ће се ојачати и рурална средина – закључила је.

Извор: еКапија