Проф. др Борислав Одаџић дипл.инг.
Борислав (Љубомира) Одаџић рођен је 24.11.1946. године у Куману, општина Нови Бечеј. Основну школу и Експерименталну гинмазију техничког смера „Коча Коларов“ завршио је са одличним успехом у Зрењанину. Електротехнички факултет у Београду, одсек за електронику и телекомуникације, завршио је 1971. године. Магистрирао је 1983. године на Електротехничком факултету у Београду, на одсеку за телекомуникације. На Техничком факултету "Михајло Пупин" у Зрењанину, на одсеку за информатику докторирао је 1996. године. Стручни испит прописан за дипломиране електроинжењере за област пројектовања телекомуникационих мрежа и система положио је 1992. године. Од 01.07.1971. године радио је у предузећу ПТТ саобраћаја Зрењанин на инжењерским и руководећим пословима у области поштанског саобраћаја и телекомуникација. Од 1990. године запослен је у Заједници Југословенских ПТТ у Београду у Радној јединици за науку и развој (НИР) на пословима научно-истраживачког сарадника а од 1998. године на пословима Руководиоца Радне јединице за науку и развој. Од 2003. године обављао је послове помоћника генералног директора Заједнице југословенских ПТТ за област телекомуникација. Од 2006. године обављао је послове директора Сектора за стандарде, сертификате и контролу квалитета у Републичкој агенцији за телекомуникације (РАТЕЛ) у Београду до 2011. године током које је обављао послове помоћника директора за регулативу Републичке Агенције за електронске комуникације (РАТЕЛ) у Београду.
Од 1997. године након избора у звање доцента ангажован је са одређеним процентима радног времена на Техничком факултету „Михајло Пупин“ Зрењанин, Универзитета у Новом Саду. Током 2002. године биран је у звање ванредног професора, а 2008. године у звање редовног професора за научну област Информатика и рачунарство. Од децембра 2011. године до одласка у пензију октобра 2015. године био је запослен са пуним радним временом на Техничком факултету “Михајло Пупин” у Зрењанину. Аутор је више од 200 научно-стручних радова из области телекомуникација и инфо-комуникационих технологија.
Борислав Одаџић је био главни уредник научно-стручног часописа "Телекомуникације" Друштва за телекомуникације Србије и Заједнице Југословенских ПТТ-а у Београду, члан је међународног удружења електоинжењера IЕЕЕ (Institute of Electrical and Electronics Engineers) од 1992. године, Друштва за телекомуникације Србије од његовог оснивања и Инжењерске Коморе Србије. Низ година био је члан студијских група Међународне Уније за телекомуникације (International Telecommunication Union – ITU) у Женеви и то: у оквиру Сектора за стандардизацију ITU-T у студијским групама SG-16 за мултимедије системе и SG-13 за мобилне и системе наредних генерација (NGN), у оквиру Радио сектора ITU-R у радним групама WP-8F за бежичне системе наредних генерација и JRG 9A8F за бежични приступ као и у оквиру Сектора за развој ITU-D у студијској групи SG-2 за управљање и развој телекомуникационих мрежа и сервиса. Од 2006. године до 2011. године био је члан Генералне скупштине Европског Института за стандардизацију у телекомуникацијама (European Telecommunications Standards Institute – ETSI) Sophia Antipolis, Француска. У периоду од 1997. до 2002. године радио је на изради пројеката у оквиру Европског института за развој и стратешке студије у телекомуникацијама ЕУРЕСЦОМ у Хајделбергу, СР Немачка: Пројекат P921 – UMTS радио приступ, (UMTS Radio Access), 1999. – 2000. године, као руководилац пројектних подцелина и аутор, и Пројекат P1110 – OSА – Предности и могућности увођења нових сервиса у мобилним мрежама треће генерације, (Опен Сервице Аццесс – Адвентаге анд Оппортунитиес ин Сервице провисионинг ин 3Г Нетњоркс), 2001. – 2003. године, као руководилац пројектних подцелина и аутор. У периоду од 2013. до 2015. године на позицији координатора активности на страни Републике Србије радио је на реализацији IPA CBC пројекта MIS ETC 1379 под називом „Cross-border access infrastructure to high-level education through web-casts“ у оквиру програма међународне прекограничне сарадње Руминија – Србија чији су носиоци били Универзитет Политехника факултет за аутоматику и рачунарство у Темишвару и Технички факултет „Михајло Пупин“ Зрењанин, Универзитета у Новом Саду.