Бранислав Грубачки Гута рођен је 06. 05. 1963. у Зрењанину, где и данас живи са супругом и двема кћеркама.
Основну и средњу школу завршио је у свом родном граду, а на Правном факултету у Новом Саду обезбедио је себи сећања на студентске дане, додуше, без дипломе на крају.
Пословну каријеру почео је половином осамдесетих као аквизитер књига, а 1991. са Крунославом Грујићем (Кића Мравињак) основао је фирму Зелено звоно, чије су делатности обједињавале угоститељство, културу, забаву и спорт. Овај простор памти се по првим тениским и кошаркашким теренима, али пре свега по томе што је одмах постао центар окупљања људи из града и шире околине око квалитетних и популарних аутора са јавне и андерграунд сцене.
У међувремену, од 1994. у простору Позоришног клуба, у тесној сарадњи са Народним позориштем Тоша Јовановић и Гавром Влашкалином као новим сувласником, Зелено звоно налази своју нову сврху и обогаћује друштвени живот Зрењанина, повезујући се још чвршће са регионом.
Прво од многобројних признања за угоститељство стигло је 1993. од зрењанинског Удружења самосталних привредника за матично Зелено звоно, а наредно 1999. за Позоришни клуб.
2005., 2006. и 2008. такође је за врхунски квалитет услуга у бранши био награђен од стране реномираног часописа Cafe & Bar, тако што су гласали угоститељи из целе Србије.
Добитник је награде Регионалне привредне коморе Зрењанина 2009.
Бранислав Грубачки је, поред позиције менаџера активности у Зеленом звону (1800 концерата, 400 промоција књига и часописа, 300 трибина на актуелне друштвене теме, 200 изложби итд.), дугогодишњи сарадник Стеријиног позорја и Џез фестивала у Новом Саду. Обзиром на ове везе са позориштима, био је организатор свих догађаја везаних за премијере представа, укључујући и Фестивал професионалних позоришта Војводине.
Осим тога, од тзв. Нултог EXIT фестивала био је његов промотер, а од 2004. до 2006. био је и шеф ВИП секције истог.
Захваљујући свим признањима и наградама, као и позитивном пословању и постављању стандарда у овој области, био је дугогодишњи председник Удружења зрењанинских угоститеља које постоји при Удружењу самосталних привредника Зрењанина, која је кoleктивни члан Уније послодаваца Србије.
Један је од оснивача БИДа, као и члан УО истог од 2003. до 2012.
2001., 2002., 2003., 2009. и 2010. био је члан Управног одбора „Дана пива“, задужен за концепт и програме те традиционалне градске манифестације. 2011. својевољно дао оставку на ту функцију.
Као члан ЛСВ, био је политички активан од 1992. до 2004., те народни посланик већине која је 2001. изабрала Др Зорана Ђинђића за премијера владе, а након његовог убиства, Зорана Живковића. Био је члан скупштинског Одбора за културу и информисање.
Од тада је страначки неактиван, али друштвено- политички ангажован остаје до данас.
Добитник је годишње Награде града Зрењанина за 2011. (Највише признање Града)
Упркос томе, сматра да има својеврсну хипотеку односа са градом због лажне оптужбе за тзв. „непатриотско‟ држање за време бомбардовања 1999. услед чега му је девастирана, а потом и спаљена приватна имовина, тј. објекат матичног Зеленог звона у Првомајској 16.
Грубачки је, као власник Зеленог звона, уназад више од две деценије, уз логистичку и маркетиншку помоћ, у простору Позоришног клуба давао подршку локалним друштвеним активистима и ауторима, из чега је произишло и неколико публикација.
Грубачки је идејни творац Покрета Нови оптимизам, покрета познатог по ангажовању и промоцији добрих примера у целом региону. Нови оптимизам настао је 2004. потписивањем Протокола о сарадњи између представника Студентске уније Зрењанина и Новог Сада и Позоришног клуба Зелено звоно.
У оквиру Новог оптимизма, Грубачки је реализовао бројне акције као што су концерти, пројекције филмова, представе, трибине, изложбе и путовања.
Једна од важнијих активности, Укључи се, помози! установљена је након успешног Гутиног опоравка од леукемије; акција подразумева организовано добровољно давање крви и потписивање донорских картица за трансплантацију органа. Добитник је признања Трансплант Војводина за 2014. и 2015.
У успех Новог оптимизма убраја се и скупштински (СО Зрењанин) валоризована иницијатива да Зрењанина постане кандидат за Европску престоницу културе, и да један зрењанински трг понесе име стрељаног премијера, др Зорана Ђиђића.
Грубачки је испред Новог оптимизма заједно са зрењанинском Градском библиотеком „Жарко Зрењанин“ и суоснивач и идејни творац награде Традиција авангарде коју додељује фонд „Вујица Решин Туцић и Војислав Деспотов“, а чијег је УО Грубачки председник.
Пројекат Новог оптимизма назван Vojvodina Recommended омогућио је да истакнути, талентовани појединци и групе презентују и промовишу примере добре праксе, ради размене искустава и културних програма. Тако је јавност у Будимпешти, Темишвару, Бечу и градовима Војводине и Србије упозната са репрезентативним креаторима друштвеног, уметничког и привредног живота наше средине.
Члан је УО Центра за подршку женама и носилац је признања Прави мушкарац.
Такође је председник УО задруге и истоименог часописа Република.
Однос према родном граду најбоље показује тиме што се, у свим приликама у којима се нађе ван родног града, представља као Гута из Зрењанина.