Рођен 1949 године у Зрењанину где завршава основну школу и гимназију.

На филолошком факултету универзитета у Београду стидирао светску  књижевност са теоријом. Бави се књижевним радом од ране  младости. Године 2008 обележио 40 година књижевног рада у ком је објавио 30 књига различитих жанрова, поезија, проза, романи, есеји. Био је значајан и афирмисан књижевник у  Југословенским оквирима а објављивао је књижевне прилоге у свим релевантним југословенским книижевним Часописима и новинама.

Његова дела објавили су најзначајнији југословенски и српски  издавачи: Матица српска, Просвета, Народна књига, Рад, Геопоетика, Дерета, Дневник, Повеља, Адреса, Светови, Браничево.

Добитник је награда Стеван Пешић, Димитрије Митриновић, Милутин Ускоковић, Карољ Сирмаи. Теодор Павловић - за прозу

Младост, Сребрни печат вароши сремскокарловачке, Књига године ДКВ.- за поезију

Дела, романи, поезија, проза есеји преведени су му на енглески, француски, руски, шпански, фински, мађарски, словачки, словеначки, италијански, грчки, македонски, турски, пољски, румунски језик.

Учесник је Светског фестивала поезије у Солуну, Струшких вечери поезије и  Фестивала европске поезије у Сарајеву.

Члан Друштва књижевника Војводине и Српског књижевног Друштва.

Добитник Националне пензије за изузетан допринос српској култури и уметности.

Радио је као уредник у Дому омладине, Градској библиотеци,Центру за културу  и Дому младости. Био један од покретача књижевног чадописа Улазница и две деценије био главни уредник.

Бави се и драматургијом и превођем с руског и енглеског.

Студијска путовања САД, КАНАДА, ГРЧКА, МАЂАРСКА

Позоришни текстови извођени су му у позоришту Тоша Јовановић. На радију и  телевизији.

Вратио 1991, из принципијелних разлога, октобарску награду града Зрењанина.

Једино ауторско вече посвећено свом књижевном делу имао 2010 године у  Бару (Црна Гора) у оквиру Барског љетописа.

Верујући људима, поезији и завичају, срећан што дише и пише, побеђује два инфаркта

миокарда, мождани удар и повреду кука.